GlavnaZavicajNi manjeg snijega ni veće štete Log in
 

Priroda je često nepredvidiva i tu se ništa ne može, ali može kada se voće dobro očisti – polomljene grane i grančice se uklone, a stabla koja su raščenuta spoje se vezanjem mekim podlogama i potkoče drvenim podkočašima, kako bi deblo sraslo i ponovo bilo u funkciji roda, savjetuje voćar Slobodan Bojović

 

GU­SI­NjE/PLAV – Sni­jeg ko­ji je iz­me­đu pet­ka i su­bo­te pao na sje­ve­ru Cr­ne Go­re pri­či­nio je ve­li­ke pro­ble­me na da­le­ko­vo­du ko­ji na­pa­ja op­šti­ne Ko­la­šin, An­dri­je­vi­ca, Plav i Gu­si­nje. Sta­nov­ni­ci Gu­si­nja i Pla­va oko 20 sa­ti ni­je­su ima­li stru­je. Ipak, naj­ve­ću šte­tu sni­jeg je na­pra­vio u voć­nja­ci­ma ko­ji su prak­tič­no u uni­šte­ni. Vo­ća­ri­ma je je­di­no pre­o­sta­lo da raš­či­šća­va­ju po­lo­mlje­ne gra­ne i pre­vr­nu­ta sta­bla. Na­sta­lu šte­tu ne­mo­gu­će je pot­pu­no sa­ni­ra­ti. Je­dan od onih ko­me je voć­njak stra­dao u ve­li­koj mje­ri, po­zna­ti gu­sinj­ski vo­ćar i struč­njak za vo­ćar­stvo Slo­bo­dan Bo­jo­vić, iz Grn­ča­ra, ka­že da ko­li­ko god se na sje­ve­ru oče­ku­je ra­ni sni­jeg ne zna­či da on mo­že pri­či­ni­ti ve­će šte­te. Me­đu­tim, ka­da je sni­jeg vla­žan kao ovaj, on­da je lo­mlje­nje dr­ve­ća ne­iz­bje­žno. Osim voć­nja­ka, u ru­ral­nim pod­ruč­ji­ma stra­da­li su i pro­iz­vo­di ko­je lju­di ga­je u svo­jim ba­šta­ma u sa­moj čar­ši­ji.
– Na sje­ve­ru ze­mlje ne mo­že bi­ti iz­ne­na­đe­nje ni ra­ni sni­jeg ni­ti bi­lo ko­ja dru­ga pri­rod­na po­ja­va ili ne­po­go­da, ali, kao ovo što se ovih da­na de­si­lo da bu­de – ni ma­njeg sni­je­ga ni­ti ve­će šte­te, stvar­no je pra­va ri­jet­kost. Tu ne mo­že­te in­ter­ve­ni­sa­ti jer se to obič­no de­ša­va u ka­snim noć­nim sa­ti­ma, u sa­mu zo­ru i zbog to­ga se to mo­že pod­ve­sti pod fak­tor neo­če­ki­va­nog. Ali, pri­ro­da je če­sto ne­pred­vi­di­va i tu se ni­šta ne mo­že, ali mo­že, ka­da se de­si da se vo­će do­bro oči­sti – da se po­lo­mlje­ne gra­ne i gran­či­ce uklo­ne, sta­bla ko­ja su raš­če­nu­ta, da se spo­je ve­za­njem ne­kim me­kim pod­lo­ga­ma i pot­ko­či dr­ve­nim pot­ko­ča­ši­ma, ka­ko bi ono sra­slo i po­no­vo bi­lo u funk­ci­ji ro­da. To je mo­gu­će jer sva­ko dr­vo ima svo­je so­ko­ve i ve­ziv­nu moć, ta­ko da se ova­kve šte­te mo­gu uspje­šno sa­ni­ra­ti. Ra­ni krat­ko­traj­ni sni­jeg mo­že da bu­de i po­ka­za­telj da ga ka­sni­je ne­će bi­ti du­že vre­me­na, što je pri­ča iz is­ku­stva ko­ja lju­di na se­lu pra­te. Sve u sve­mu, ovaj sni­jeg je na­pra­vio znat­ne šte­te vo­ća­ri­ma, ali ne tre­ba se ni­kad po­mi­ri­ti sa sud­bi­nom već pred­u­ze­ti ono što tre­ba i tad će šte­ta bi­ti ubla­že­na – po­ru­ču­je Bo­jo­vić.

N.V.


Comments

Ni manjeg snijega ni veće štete — No Comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *