Postovani citaoci, nastavljamo sa objavljivanjem ciklusa prica putopisaca o Gusinju iz proslosti.
… Medjutim, postoji jos jedan klan bez cijeg spominjanja nijedna knjiga o Sjevernoj Albaniji nebi bila kompletna. To je Gusinjski klan koji je najstrasniji od svilh ljudi sa ovih prostora. On zivi u ravnici okruzen uzvisenim planinama na istocnom uglu Crne Gore. Berlinski kongres je davao ovu zemlju Crnoj Gori i umjesto nje takodje dobila Albansku luku Dulcigno. Oko deset hiljada crnogoraca pod vodjstvom slavnoga vojvode Marka Drekalovica su zbrisani, nakon njihovih dotadasnjih pobjeda mocnog Turcina, oduzimajuci od njih zemlju u njihovo originalno vlasnistvo, marsirajuci na Gusinje da bi uzelli poslednji plod njihovog uspjeha. Nekoliko sati kasnije crnogorci su naisli, ne samo ravnom sebi nego i vise od toga. Njihovi zubi su polomljeni na ovaj zadnji orah, i njihova armija je uniscena. Nezavisnost Gusinja ide toliko daleko da oni tvrde da nisu ni Albanci. To su muškarci iz Gusinja i ne priznaju nikakav uticaj osim svog klana. Oni ne žele dobrodošlicu strancima u njihovom gradu, i zaista se kaže da se igraju smrću koji dodju u njihovoj sredini. Prosle godine su ubili njihovog Kajmakana (ili narodnog glavara) i nijesu kaznjeni. Prelazak u njihovu sredinu je zlocin- samo je bjegunac od pravde siguran u njihovom gradu. Klanovi, međutim, putuju daleko i široko na tržišta, vidno po njihovom nacinu odijevanja i besprekorno bijelim tkaninama. Sa jedne strane se kaže da u roku od jednog sata od dolaska stranca u grad Gusinje,… glavni ljudi su se sastali, poslai su čoveka da ga detaljno prati i puca, pre nego što je mogao da pređe granicu. Koliko je to tačno, pisac nije spreman da kaže, jer je jedan dobro poznat Turčin u Gusinju ponudio da ga odvede u Gusinje i dao svoj život kao garanciju. Pisac je bio krvo vezan sa ovi brastvom i sa tim Turcinom mladim trgovcem i takva veza je zavjet. Sa svim ovim klanovima, jedino sredstvo za dobivanje pravih dokaza je posjećivanje lično, tek onda je moguće govoriti s vlastima.
